Snažno nevreme pogodilo Kiklade i Eviu: Posledice i reakcije
U ponedeljak posle podne, Kiklade i ostrvo Evija suočili su se sa izuzetno snažnim nevremenom koje je izazvalo velike probleme i materijalnu štetu. Ova prirodna nepogoda nije se zaustavila samo na ovim mestima, već su upozorenja na loše vreme izdata i za nekoliko drugih ostrva u istočnom delu Egejskog mora, uključujući Hios, Samos i Ikariju. Prema izveštajima, oluja je bila praćena gradom i obilnim padavinama koje su uzrokovale ozbiljne probleme u saobraćaju i svakodnevnom životu stanovništva. U ovom tekstu istražićemo konkretne posledice nevremena na području Kiklada i Eviu, kako su se lokalne zajednice nosile sa situacijom, kao i mogućnosti za unapređenje buduće pripreme za slične nepogode.
Tokom nevremena, mnoge regije su pretrpele ogromne gubitke. Na Parosu, posebno u gradu Nausa, velike količine padavina stvorile su snažne bujice koje su nosile automobile i izazvale značajnu materijalnu štetu. Svedoci su opisivali prizore ulica preplavljenih vodom, dok su vozila plutala kao da su na moru. Ovaj haos doveo je do zabrane kretanja vozila na ostrvima, osim onih koja su u službi hitne pomoći, kako bi se obezbedila bezbednost svih stanovnika i spasilačkih timova. U tim trenucima, važnost sprovođenja hitnih planova evakuacije bila je evidentna, s obzirom na to da su mnogi stanovnici bili primorani da napuste svoje domove.
Prema podacima grčke meteorološke službe, najviše padavina zabeleženo je na Mikonosu, gde je tokom jednog dana palo čak 71,6 milimetara kiše, od čega je 65 milimetara palo u samo dva sata. Ovaj izuzetno veliki obim padavina stvorio je uslove koji su podsećali na biblijske poplave. U Parosu, nakon što je nebo postalo oblačno, ulice su se brzo pretvorile u bujice koje su nosile sve pred sobom. Takva situacija ne samo da je ugrozila život ljudi, već je i značajno oštetila infrastrukturu, s brojnim putevima koji su postali neprohodni.
Na ulicama su se mogla videti vozila koja su plutala u bujicama, dok je saobraćaj bio obustavljen na glavnim putevima zbog nabujalih potoka. Mnogi su se osećali bespomoćno, gledajući kako im voda ulazi u domove. Putevi su bili presečeni, a stene su se odvajale od padina, što je dodatno otežalo pristup spasilačkim ekipama. Operativni centar vatrogasne brigade bio je preplavljen pozivima, a prisustvo snaga grčke policije, civilne zaštite i vatrogasne brigade je ostalo intenzivno tokom čitavog dana. Helikopter sa osobljem EMAK-a bio je poslat na ostrvo, ali zbog ekstremnih vremenskih uslova nije mogao sleteti. Ovaj scenario podseća nas na to koliko su prirodni elementi nepredvidivi i koliko je važno imati spremne planove za hitne situacije.
Na nekoliko lokacija, nivo vode je premašio jedan metar, pretvarajući puteve u reke i onemogućavajući prelazak vozila i pešaka. Desetine stanovnika našle su se zarobljene u svojim domovima, dok su spasilačke ekipe pokušavale da dođu do njih, često se suočavajući sa dodatnim teškoćama zbog stanja na terenu. Meteorolog Giorgos Tsatrafilias upozorio je da bi slične padavine tokom Uskrsnih praznika, kada su ostrva puna turista, mogle izazvati katastrofalne posledice. Njegove izjave podsećaju na važnost unapređenja meteoroloških prognoza kako bi se stanovništvo moglo adekvatno pripremiti za ovakve situacije.
Uprkos svim naporima da se situacija stabilizuje, uticaji ove oluje su bili duboki i dugoročni. Tsatrafilias je naglasio da je količina vode koja je pala na ostrvima bila impresivna i ukazuje na intenzitet ovog prirodnog fenomena. “U roku od nekoliko sati, pala je količina vode koja obično padne tokom celog meseca u Parosu, a na Mikonosu čak i duplo više nego što obično padne tokom marta,” izjavio je. Ova situacija je dodatno podstakla razgovore o potrebi unapređenja infrastrukture i obrazovanja građana u vezi sa prirodnim katastrofama. Infrastrukturna unapređenja, kao što su izgradnja kanalizacijskih sistema, povećanje kapaciteta bunara i postavljanje odraza na rečnim tokovima, mogu znatno smanjiti rizik od budućih poplava.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje koliko su se lokalne vlasti pripremile za ovakve situacije. Pored fizičke infrastrukture, ključna je i edukacija građana o postupanju u slučaju prirodnih nepogoda. Poziv na akciju i pripremu za buduće izazove postaje neophodan kako bi se smanjila mogućnost ponavljanja ovakvih situacija u budućnosti. S obzirom na to da su Kiklade poznate po svom turizmu, a Uskrs je jedan od najprometnijih perioda, važno je da se obezbede svi potrebni resursi i planovi za hitne slučajeve kako bi se zaštitili i stanovnici i turisti. Takođe, lokalne vlasti bi trebalo da razmotre organizaciju redovnih vežbi simulacije prirodnih nepogoda kako bi se građani upoznali sa procedurama i pravilima ponašanja u takvim situacijama.
