Danas se obeležava dan Prenosa moštiju Svetog Nikifora Carigradskog
Srpska pravoslavna crkva danas slavi poseban dan u svojoj liturgijskoj tradiciji – dan Prenosa moštiju Svetog Nikifora Carigradskog. Ovaj značajan događaj u pravoslavnom kalendaru ne samo da podseća vernike na život i delo ovog velikog svetitelja, već i na njegovu borbu za pravoverje, što ga čini simbolom duhovne otpornosti i vere. Sveti Nikifor, koji je bio patrijarh Carigrada, poznat je po svojoj pobožnosti i hrabrosti u borbi protiv ikonoborstva, pokreta koji je negirao poštovanje svetih ikona i koji je predstavljao jednu od najznačajnijih teoloških borbi u ranoj istoriji Hrišćanske crkve.
Ova borba nije bila samo teološke prirode; ona je uključivala i ozbiljne političke sukobe. Sveti Nikifor je bio progonjen po naređenju cara Lava Jermenina, kralja koji je bio poznat po svojoj mržnji prema ikonama. Tokom svog izgnanstva na ostrvu Prokonisos, gde je sagradio manastir u čast svetog mučenika Teodora, sveti Nikifor je proživeo trinaest godina u oskudici i patnji. Njegova smrt 828. godine donela je duboku tugu među vernicima, ali i nadu da će njegovo telo jednog dana biti vraćeno u Carigrad, gde je nekada s pravom bio na prestolu. Ova nada je postala simbol duhovne otpornosti i jedinstva među pravoslavnim vernicima.
Obnova poštovanja svetitelja
Nakon smrti svih ikonoboraca, careva koji su progonili svetitelja, na presto je došla pobožna carica Teodora. Ova promjena u upravi omogućila je da se razmatra povratak moštiju Svetog Nikifora u Carigrad, što predstavlja značajan korak ka obnovi pravoslavne tradicije i ponovnom uspostavljanju duhovnog reda. Sveti Metodije, tadašnji patrijarh, savetovao je carici da ne ostavlja sveti Nikiforov grob u izgnanstvu, jer bi to značilo prihvatanje nepravde koja mu je učinjena. Njegova reč bila je inspiracija za povratak moštiju, koji su predstavljale ne samo telo svetitelja, već i simbol pravde i duhovnog otkupljenja.
U tom kontekstu, važnost povratka moštiju Svetog Nikifora se ne može preceniti. Mnogi vernici su dolazili iz okolnih gradova, s nadom da će videti česne mošti svog svetitelja. Njihovo srce je bilo ispunjeno radošću kada je patrijarh Metodije, prateći ceremonijal, otvorio grob svetog Nikifora i otkrio njegovo telo netaknuto, bez znakova raspadanja, čak i nakon devetnaest godina. Ovaj čudesni događaj bio je znak Božje blagodati i potvrda svetiteljeve svetosti, što je dodatno učvrstilo veru i nadu među svim prisutnim vernicima.
Proslava i tradicija
Prilikom povratka moštiju u Carigrad, carica Teodora, njen sin Mihailo, kao i čitavo građanstvo, dočekali su ih s velikim poštovanjem i oduševljenjem. Ovaj trenutak nije bio samo povratak tela svetitelja, već i obnova duhovnog identiteta crkve i naroda. Mošti su prvo odnesene u sabornu crkvu svete Sofije, mesto koje je uvek imalo posebnu simboliku za pravoslavne vernike. Na taj način, povratak moštiju postao je ključni događaj koji je ponovo učvrstio veru i zajedništvo među vernicima.
Tradicionalno, ovaj dan se obeležava raznim liturgijskim obredima, a vernici često obavljaju posebne molitve i rituale u čast Svetog Nikifora. U crkvama se organizuju procesije i svečane liturgije, a mnogi vernici donose ikone i cveće kako bi ih položili na svetiteljev grob. Ovaj svetac postao je simbol nade i otpora, a njegov život i stradanje inspiracija su mnogim generacijama. U nekim delovima, verovanje kaže da je poželjno šiti odeću i pripremati sveće za mrtve u crkvi, u znak poštovanja prema dušama preminulih, ali i kao način da se iskrene molitve svetitelju za zaštitu i pomoć. Ove tradicije dodatno produbljuju povezanost vernika s njihovom verom i tradicijom.
Značaj Svetog Nikifora danas
U današnjem svijetu, gde su mnogi izazovi i iskušenja, figura Svetog Nikifora Carigradskog nosi snažnu poruku. Njegova hrabrost da se suprotstavi nepravdi i njegovu posvećenost veri možemo videti u mnogim aspektima suvremenog života. Vernici ga često mole za pomoć u borbi protiv savremenih oblika nepravde, nesloge i duhovnog ispitivanja. Njegov primjer podstiče ljude da ostanu čvrsti u svojoj veri, čak i kada se suočavaju sa izazovima, a njegova priča služi kao podsticaj za one koji se bore sa vlastitim teškoćama.
Kroz ovaj dan i proslavu, vernici se podsećaju na važnost zajedništva, duhovnog rasta i svesnosti o sopstvenoj veri. Sveti Nikifor nas uči da je ljubav prema Bogu i bližnjemu najvažnija, te da kroz zajedničku molitvu i okupljanje možemo ojačati svoju duhovnu vezu. Ova praksa okupljanja i zajedničkog slavljenja stvara osećaj zajednice i pripadnosti, što je od suštinske važnosti za duhovni život svakog vernika.
Na kraju, nasledstvo Svetog Nikifora se ne prestaje da živi, već se prenosi s generacije na generaciju, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima vernika. Njegov lik predstavlja ujedinjenje tradicionalnih vrednosti i savremenih duhovnih potreba, čime inspiriše ljude svih uzrasta da se bore za pravdu, ljubav i istinu. U vremenu kada su mnoge vrednosti u opasnosti, Sveti Nikifor ostaje svetionik nade i inspiracija svima koji traže svetlost na svojoj životnoj stazi.
