Voditeljka završila prilog sa “jao, Bože”, pa DOBILA OTKAZ: Napravila lapsus u programu uživo, direktor se tada oglasio: “To nije greška, to je nemar”

Kontroverza na RTV Vojvodina: Greška novinarke izazvala lavinu reakcija

U junu 2023. godine, javnost je bila zatečena incidentom koji se desio tokom emitovanja Dnevnika na RTV Vojvodina. Greška mlade novinarke Zorane Nikoletić u vremenskoj prognozi izazvala je sijaset reakcija, kako među gledateljima, tako i među predstavnicima sindikata zaposlenih. U trenutku kada je Zorana trebala da najavi vremenske prilike za naredni dan, došlo je do nepredviđenog prekida, kada je izgovorila: “Jao Bože”. Ova situacija postavila je brojna pitanja o profesionalizmu i odgovornosti u novinarstvu, kao i o načinima na koje se televizije nose s greškama svojih zaposlenika.

Incident se desio 17. juna, kada je tokom emitovanja Dnevnika, u okviru kojeg je obično predstavljena vremenska prognoza, pušten pogrešan prilog. U trenutku kada se očekivala precizna vremenska najava, Zorana je, umesto toga, izgovorila rečenicu koja je brzo postala predmet rasprave i šale na društvenim mrežama. Generalni direktor RTV Vojvodina, Goran Karadžić, izrazio je stav da je ova greška dovoljna osnova za raskid radnog odnosa, što je dodatno uzburkalo situaciju i izazvalo šok među njenim kolegama.

Reakcije medijske zajednice i javnosti

Reakcije na ovaj incident bile su veoma raznovrsne. Mnogi novinari i medijski radnici izrazili su podršku Zorani, smatrajući da je njena kazna suviše stroga u odnosu na prirodu greške. Sindikati zaposlenih na RTV-u odmah su se uključili, tražeći da se kazna preinači i da se mlada novinarka vrati na posao, pozivajući se na to da se ovakve greške dešavaju i da je važno pružiti podršku kolegama u teškim situacijama. U ovom slučaju, sindikati su unaprijedili argumentaciju da je profesionalna sredina u kojoj svi rade pod stalnim pritiscima i stresom, što može dovesti do ovakvih ljudskih grešaka.

Pored podrške, mnogi su se osvrnuli na praksu u televizijskim emisijama, tvrdeći da se greške ovog tipa mogu ispraviti i ponovo snimiti. Tokom samog incidenta, greška se nije ispravila pre emitovanja, što je dodatno podiglo tenzije među zaposlenima i javnošću. U takvim situacijama, važno je razmotriti sve aspekte, uključujući i pritiske pod kojima novinari rade. Naime, u današnjem digitalnom dobu, brzina objavljivanja informacija često nadmašuje potrebu za tačnošću, što vodi do situacija u kojima se mogu javljati ovakve greške.

Etika i odgovornost u novinarstvu

Ovaj incident otvara važna pitanja o etici i odgovornosti u novinarstvu. Naime, novinari svakodnevno rade pod visokim pritiscima, a očekivanja gledatelja su ogromna. Greške su deo ljudske prirode, ali šta se dešava kada te greške dovedu do gubitka posla? Mnogi smatraju da bi televizijske kuće trebale imati mehanizme podrške za svoje zaposlene, posebno u situacijama kada dođe do greške koja nije nužno rezultat neprofesionalizma, već ljudskog faktora. Da bi se poboljšala radna atmosfera, ključno je da se razviju politike koje će omogućiti zaposlenima da uče iz svojih grešaka, umesto da ih kazne isključivo zbog njih.

Takođe, važno je napomenuti da se novinarska profesija suočava sa izazovima u eri digitalizacije, gde su brzina i tačnost ključni, ali i gde se greške brzo šire putem društvenih mreža. U ovom kontekstu, razmatranje kako se rukovodstvo medijskih kuća odnosi prema svojim zaposlenima u slučaju greške može značajno uticati na moral i profesionalizam unutar organizacije. Razvoj strategija koje će pomoći novinarima da se nose sa stresom i pritiscima, kao i pružanje adekvatne obuke i podrške, može pomoći u minimiziranju sličnih incidenata u budućnosti.

Zaključak: Poruka za budućnost

Incident sa Zoranom Nikoletić na RTV Vojvodina predstavlja više od obične greške u programu; to je prilika za širu diskusiju o kulturi rada u novinarstvu i o tome kako medijske kuće mogu podržati svoje zaposlene. Ova situacija nas podseća na važnost empatije i razumevanja u profesiji koja često zahteva savršenstvo. Medijske organizacije bi trebale uložiti napore da razviju politike koje će omogućiti zaposlenima da uče iz svojih grešaka, a ne da se suočavaju s drastičnim posljedicama koje mogu uticati na njihove karijere. U savremenom medijskom pejzažu, gde se konkurencija povećava, a pritisci rastu, ključno je osigurati da novinari imaju podršku koja im je potrebna da bi uspeli u svom poslu. U konačnici, greške će se događati, ali način na koji reagujemo na njih može oblikovati budućnost novinarstva. Zajednica novinara treba raditi na tome da stvori okruženje koje će podsticati rast, učenje i podršku, umesto straha od gubitka posla zbog izolovane greške. U tom smislu, svaki incident kao što je ovaj može biti povod za unapređenje praksi unutar medijskih kuća, kako bi se zaštitili i osnažili novinari, koji su ključni faktor u održavanju objektivnosti i tačnosti u novinarstvu.