Problematika Sitnih Kovanica u Crnoj Gori i Evropi
U Crnoj Gori, praksa prećutnog odricanja od sitnog kusura, naročito kovanica od jednog i dva centa, postala je deo svakodnevnog života potrošača i trgovaca. Ova pojava, koja se počela razvijati pre nekoliko godina, nije samo lokalni fenomen, već ima svoje korene u širem evropskom kontekstu. Portal Investitor.me ukazuje na to da su građani i prodavci već odavno prihvatili ovu praksu, što dovodi do pitanja o budućnosti sitnog novca i njegovoj ulozi u savremenim ekonomijama. U mnogim slučajevima, trgovci jednostavno ne žele da se upuštaju u komplikacije koje donosi rukovanje sitnim kovanicama, što može produžiti proces plaćanja i stvoriti frustraciju među potrošačima.
Razlozi za Odbacivanje Sitnog Novca
Glavni razlozi zašto se trgovci i potrošači odlučuju na odbacivanje kovanica od jednog i dva centa su ekonomske i praktične prirode. Naime, troškovi proizvodnje, pakovanja i transporta tih kovanica često su nesrazmerno visoki u poređenju sa njihovom nominalnom vrednošću. Burkhard Balc, član odbora Bundesbanke, naglašava da proizvodnja ovih sitnih novčića predstavlja značajan teret za ekonomiju, jer su troškovi veći od koristi koje donose. Pored toga, bitno je napomenuti da mnogi trgovci smatraju da je manipulacija sitnim kovanicama jednostavno nepraktična u vremenu kada se ljudi sve više okreću bržim i efikasnijim metodama plaćanja, kao što su kartice i mobilne aplikacije.
Zakonodavne Inicijative za Standardizaciju
U svetlu ovih izazova, Nacionalni gotovinski forum, osnovan u februaru 2024. godine, zalaže se za uvođenje zakonodavnog okvira koji bi standardizovao pravila zaokruživanja širom Evrope. Preporučuje se da iznos od 4,99 evra bude zaokružen na 5,00 evra, dok bi manji iznosi, kao što je 1,02 evra, bili prilagođeni na 1,00 evra. Ova promjena bi mogla povećati atraktivnost gotovinskih transakcija i pojednostaviti proces cirkulacije gotovine, što bi imalo pozitivan uticaj na trgovinsku praksu. Na taj način, trgovci bi mogli da smanje vreme potrebno za obradu transakcija, dok bi potrošači imali lakši pristup gotovini bez potrebe za rukovanjem sitnim kovanicama.
Globalni Trendovi i Praksa u Evropi
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se u mnogim evropskim zemljama razmatra smanjenje upotrebe sitnih kovanica. Finska je jedan od pionira u ovom pristupu, sa zakonom koji zaokružuje gotovinska plaćanja na najbližih pet centi, dok su kovanice od jednog i dva centa i dalje zakonsko sredstvo plaćanja, ali trgovci nisu obavezni da ih prihvate. Na sličan način, Holandija i Slovačka su implementirale sistema koji smanjuju potrebu za ovim sitnim kovanicama, a građani su pozitivno reagovali na ove promene. U Irskoj, Italiji, Belgiji i Estoniji, javnost sve više podržava ideju o ukidanju sitnih kovanica, smatrajući da bi to značajno pojednostavilo proces plaćanja i smanjilo birokratiju u svakodnevnim transakcijama.
Javno Mnjenje i Istraživanja
Javno mnjenje o sitnim kovanicama se, prema istrazivanju Eurobarometra, značajno menja. Mnogi građani u različitim evropskim zemljama smatraju da bi ukidanje kovanica od jednog i dva centa donelo više koristi nego štete. Ovo istraživanje je pokazalo da oko 60% ispitanika u državama poput Francuske i Španije podržava ideju o ukidanju ovih kovanica, dok u Njemačkoj postoji slična podrška. Ova promjena u percepciji može se objasniti praktičnošću savremenog života, gde su gotovinske transakcije sve manje uobičajene, a digitalna plaćanja postaju dominantna. U ovom kontekstu, postavlja se pitanje kako će se Crna Gora prilagoditi tim globalnim trendovima, naročito s obzirom na to da je ekonomija malih zemalja često zavisna od efikasnosti maloprodaje i trgovine.
Budućnost Gotovine u Digitalnoj Eri
U svetlu svih ovih promena, budućnost gotovine, uključujući sitne kovanice, postaje sve neizvesnija. Digitalizacija ekonomije donosi nove izazove, ali i prilike. Iako se neke evropske zemlje suočavaju sa smanjenjem upotrebe gotovine, Crna Gora, kao i druge zemlje u regiji, moraju pažljivo razmotriti kako će odgovoriti na promene u potrošačkim navikama i tehnološkom razvoju. Na primer, broj digitalnih novčanika i mobilnih aplikacija za plaćanje u Crnoj Gori raste, a to može uticati na smanjenje potreba za sitnim kovanicama. Očigledno je da će se potreba za zakonskim okvirom koji će regulisati upotrebu sitnog novca povećavati, posebno s obzirom na to da potrošači traže jednostavnije i brže načine plaćanja.
Na kraju, važno je napomenuti da, iako kovanice od jednog i dva centa možda deluju kao minorni deo ekonomskog sistema, njihovo odricanje može imati široke posledice na način na koji se vrše transakcije i kako se oblikuje potrošačka kultura u Crnoj Gori i šire. U tom smislu, otvorena debata i daljnja istraživanja su neophodni kako bi se pronašla najbolja rešenja za budućnost gotovinskog plaćanja. Uz sve veću digitalizaciju i promene u ekonomskim praksama, Crna Gora će morati da se suoči s izazovima koji dolaze sa promenama u globalnoj ekonomiji, kako bi osigurala efikasnu i održivu trgovinu i potrošačku praksu.
